... Zamislila sam majku kao kraljicu Kristinu - hladnu i tuznu, ociju prikovanih za neki daleki horizont. Njen dom je bio tamo - medju krznima, palatama punim retkih bogatstava, medju kaminima toliko velikim da se u njima pece jelen, medju brodovima od svedskog javora.Dublje od svega plasila sam se od svega da ce ona jednog dana naci put do tog mesta i da se vise nikad vise nece vratiti.I zato sam uvek bdela kad bi majka izlazila po ovakvim nocima., ma koliko se kasno vratila kuci. Prosto sam morala da cujem njen kljuc u bravi, da ponovo osetim ljubicice u njenom parfemu.
I trudila sam se da neotezavam stvari - stoga joj nista nisam trazila, nisam je opterecivala svojim mislima. Videla sam da devojcice bucno zahtevaju novu odecu i zale se na veceru koju su im majke pripremile. Tad bi se uvek skamenila. Zar ne vide da vezuju svoje majke za zemlju? Zar se lanci ne stide svojih zatvorenika?
No kako sam im samo zavidela kad bi majke sele pored njih na krevet i pitale ih o cemu razmisljaju.Moja majka nije imala ni trunke radoznalosti za mene. Cesto sam se pitala za sta me smatra - za psa koga moze da veze ispred prodavnice? Za papagaja na svom ramenu?
Nikad joj nisam rekla da bi volela da imam oca, da bi volela da idem u letnji kamp, da sam je se ponekad plasila. Bojala sam se da ce odleteti , a da cu ja ostati sama, na nekom mestu gde ima previse dece, previse mirisa, gde ce lepota i tisina i opojnost njenih lebdecih reci biti daleke koliko i Saturn ...
