уторак, 28. фебруар 2012.

Izabela Aljende "Afrodita - priče, recepti i drugi afrodizijaci"

by Dihaze




Četrdesetih godina prošlog veka, Anais Nin i Henri Miler su izvesno vreme preživljavali pišući erotske priče za jednog čoveka koji im je plaćao po stranici. 
Ta mušterija koja je sebe nazivala “Kolekcionar”, zauvek je ostala anonimna, ispunjavajući gnevom radoznalošću dva velika pisca, koji su traćili svoj talenat i svoje pero da bi udovoljili njegovim hirovima. Taj kolekcionar pornografije nije cenio stil i u više navrata  je zahtevao od njih “da preskoče poziju” i da se usredsrede na seks, jer ga ostalo ne interesuje. Anais Nin mu je napisala pismo u kojem je sjajno definisala suštinu erotike:
       
                                 Dragi Kolekcionaru,
mi vas mrzimo. Seks gubi svu svoju moć i magiju kad je eksplicitan, rutinski preteran, kad postane mehanička opsesija. Pretvara se u dosadu. Vi ste nas više nego iko naučili koliko je pogrešno ne spajati seks sa emocijama, požudom, željama, putenošću, fantazijama, hirovima, ličnim vezama, dubokim odnosima koji menjaju njegovu boju, ukus, ritam i naboj.
Ne znate šta gubite svojim mikroskopskim posmatranjem seksualnim aktivnosti, isključujući tako aspekte koji su njegovi pokretači: intelekrualne, stvaralačke, romantične, emocionalne. To je ono što seksu daje  iznenađujuću teksturu, instančane  preobražaje, njegove afrodizijačke elemente. Vi osiromašujute svoj čulni svet, isušuje te ga, izgladnjujete i puštate mu krv.
    Kad bi ste svoj seksualni život hranili svojim uzbudjenjima i dogodovštinama koje ljubav ubrizgava u senzualnost, bili biste najmoćniji čovek na svetu.Izvor seksualne moći je radoznalost, strast. Vi gledate kako se njen plamen guši. Monotonija je fatalna za seks. Bez osećanja, invetivnosti, raspoloženja, u krevetu nema iznrenađenja. Seks mora da se meša sa suzama, smehom, rečima, obećanjima, svadjama,ljubomorom, zavišću, svim elementima straha, putovanjima u inostranstvo, novim licima, pričama, bajkama, snovima, fantazijama, muzikom, igrom, opijumom, vinom.
    Znate li koliko gubite zbog tog periskopa na vrhu vašeg seksa, dok biste mogli da uživate u haremu raznih i neponovljivih čudesa? Ne postoje dve iste dlake, a vi nam ne dozvoljavate da trošimo reči na njihov opis; ne postoje ni dva ista mirisa, ali ako nas ponese zanos, vi vičete: preskočite poeziju! Ne postoje dve kože iste teksture i nikad nije isto svetlo, temperatura ili senke, nikad isti pokreti, budući da ljubavnik, kada ga obuzme istinska ljubav, može pretrčati čitave vekove ljubavne nauke. Kakve raznolikosti, kakve promene doba, kakve izmene zrelosti i nevinosti, perverzije i umetnosti.
    Satima smo sedeli pitajući se kako vi izgledate. Ako ste svoja čula zatvorili pred svilom, svetlošću, bojom, mirisom, karakterom, temperamentom, sigurno ste sada sasvim usahli. Postoji toliko manjih čula koja se kao pritoke ulivaju u reku seksa, obogaćuju je. Samo jednodušno i zajedničko pulsiranje seksa i srca može da izazove ekstazu.

петак, 17. фебруар 2012.

Vidosav Stevanović -"Dnevnik samoće"

by Donna 666

   Kako se ludi usled opšteg ludila? I kako dokazati svima, koji su očigledno ludi? Zar nije bolje poludeti, kliktati u horu sa drugima, ponavljati reči koje oni ponavljaju, biti srećan, biti bar malo podnošljiv sebi?
       
        U ovom mraku mirisavu
        Čujemo kako ječe živci
                           Tin Ujević

    U mom nimalo mirisavom mraku povremeno čeznem da budem kao drugi, posle danima mrzim sebe zbog toga, ljutim se na one na koje previše ličim.
I govorim sebi kao da ponavljam molitvu:
“Sačuvaj razum. Moraš po svaku cenu sačuvati razum”
A to ponekad jednostavno znači odricanje od zdravog razuma koji govori:
“Prilagodi se. Ponašaj se isto kao i većina. Ne sukobljavaj se. Ne plivaj protiv struje.”
     Ako je većina odbacila zdrav razum, čemu mogu služiti sitne veštine i taktične varke usamljenog pojedinca? Sakriti se ne može, otkriva ga i odaje upravo ono što ga čini pojedincem.

уторак, 7. фебруар 2012.

Vidosav Stevanović -"Dnevnik samoće"


by lindelokse



Zaborav je melem života, korpa za otpatke, sklonište kukavičluka, ispusni ventil napetosti - i sve to zajedno. Zaboravljamo slučajno, spontano, namerno, zaboravljamo stalno i nepovratno, spasonosno i nepopravljivo. Odričemo se onoga što je prošlo, života koji nestaje, sebe, nedovršenih misli, neuspelih rečenica, gadosti koje smo počinili i užasa koji smo podneli, oslobađamo se tričarija i poneke stvari koja je možda važnija od svega.