... Velicanstvena verzija pesme "Caravan" uvek mi je zvucala kao savrsena podloga za odjavnu spicu najboljeg filma koji ste ikad gledali. Kada vam nesto tako zvuci, to bi, po analogiji, mogla biti i odlicna muzika za sopstveni pogreb. Ne zelim time da dramatizujem svoj zivot. Ne moraju svi filmovi biti kao 'Lorens od Arabije' ili 'Apokalipsa sada', i morali biste biti prilicno lose srece, bar u nasem delu sveta (a ako ste usli u knjizaru i kupili ovu knjigu, onda zivite u delu sveta na koji mislim), da ne dozivite bar nekoliko trenutaka radosti ili neukaljane nade ili apsolutnog trijumfa ili bar jednostavnog zadovoljstva, uprkos svakodnevnom teretu, emotivnim lomovima i bolu. Za mene, "Caravan" uspeva da prepozna i poveze sve to, a cinjenica da ono sto stvara iz sveg tog haosa jos zvuci veselo ne znaci da je pesma jeftina.
Koliko ja vidim, "Caravan" nije pesma o zivotu i smrti: to je pesma o veselim cergama, logorskim vatrama, glasnoj muzici i svemu sto uz to ide. Ali u drugom, improvizovanom prelazu, pre samog klimaksa, dok se saksofon nezno obavija oko ljupkih neokamernih gudaca, a klavir ih iz visine posipa bluziranim notama, Morrisonov sastav na cas uspeva da izoluje trenutak izmedju zivota i onoga sto dolazi posle, veliki barokni ulaz i predvorje, mesto na kojem mozete zastati i pomisliti na sve ono sto je bilo. (Huh! Trenutak panike: da li cujem bilo sta od toga, oni medju vama koji vec imaju album ili su dovoljno intrigirani ovim opisom da ga potraze i preslusaju? Mozda ne.Ali - panika prosla! - ova knjiga i ne pociva na ideji da nam je zajednicka sposobnost da sve cujemo na isti nacin. Drugim recima, ne bavimo se muzickom kritikom. Samo se nadam da i vi imate neki slican primer, da i sami dosta vremena provodite slusajuci muziku i da u njenoj vatri prepoznajete lica.)I mada, koliko znam, necu ja biti taj koji ce misliti na ono sto je bilo, verujem da nije previse arogantno ocekivati od prijatelja i porodice trenutak zamisljenosti. To je moj pogreb, uostalom.I ne moraju cak ni da razmisljaju o meni. Mogu da misle sta hoce, samo ako je primereno mestu i muzici, i ne odnosi se na rucak za sledeci dan, elektronsku postu, nove cipele, itd. ...
Koliko ja vidim, "Caravan" nije pesma o zivotu i smrti: to je pesma o veselim cergama, logorskim vatrama, glasnoj muzici i svemu sto uz to ide. Ali u drugom, improvizovanom prelazu, pre samog klimaksa, dok se saksofon nezno obavija oko ljupkih neokamernih gudaca, a klavir ih iz visine posipa bluziranim notama, Morrisonov sastav na cas uspeva da izoluje trenutak izmedju zivota i onoga sto dolazi posle, veliki barokni ulaz i predvorje, mesto na kojem mozete zastati i pomisliti na sve ono sto je bilo. (Huh! Trenutak panike: da li cujem bilo sta od toga, oni medju vama koji vec imaju album ili su dovoljno intrigirani ovim opisom da ga potraze i preslusaju? Mozda ne.Ali - panika prosla! - ova knjiga i ne pociva na ideji da nam je zajednicka sposobnost da sve cujemo na isti nacin. Drugim recima, ne bavimo se muzickom kritikom. Samo se nadam da i vi imate neki slican primer, da i sami dosta vremena provodite slusajuci muziku i da u njenoj vatri prepoznajete lica.)I mada, koliko znam, necu ja biti taj koji ce misliti na ono sto je bilo, verujem da nije previse arogantno ocekivati od prijatelja i porodice trenutak zamisljenosti. To je moj pogreb, uostalom.I ne moraju cak ni da razmisljaju o meni. Mogu da misle sta hoce, samo ako je primereno mestu i muzici, i ne odnosi se na rucak za sledeci dan, elektronsku postu, nove cipele, itd. ...
Нема коментара:
Постави коментар