Izabela Aljende "Afrodita - priče, recepti i drugi afrodizijaci"

GOLUBOVI GLASNICI LJUBAVI

Uhvatite dva goluba i nemilosrdno im zavrnete šije.Pre nego što se ukoče, a vas počne da grize savest, ubacite ih u ključalu vodu tri minuta, izvadite ih ,dok su jos topli očerupajte im perje.Oprljite ih na plinskoj vatri da biste spalili preostalo perje. Odstranite noge, glavu i izvadite iznutrice kroz rez na trbuhu. Namazite ih puterom, limunom, solju i dosta bibera i ostavite da se odmaraju snom mrtvih pravednika dvadeset četiri sata. Ubodite karanfilić u čen belog luka a njega u mladi luk, koji ćete obmotati komadom slanine. (Ponovite proces, jer su vam potrebna dva punjenja). Tako pripremljeni luk ubacite u ptice i zatvorite otvor čačkalicama. Golube prelijte časom dobrog konjaka (toplog) i zapalite ga. Kada se plamen ugasi, pecite golubove pola sata u vrućoj rerni, polivajući ih likerom i puterom rastopljenom po želji. Poslužiti ih slatkim krompirom i hladnim šargarepama.

by spiritshade

Predlažem vam da kupite već mrtve i očerupane ptice. Pre mnogo godina, postojao je kokošinjac u dnu dvorišta kuće mog dede, neobična ideja koju ne preporučujem. Kad je preminula stara kuvarica, zadužena za hranjenje i ubijanje ptica, kokoške su umirale od starosti, jer niko nije hteo da se prihvati okrutne odgovornosti da kuva bića za koje je intimno vezan.Kad je kokošinjac prestao da se održava i miris privukao policiju, jedan bliski porodični prijatelj ponudio je da ih masakrira. Bio je to krupan i tamnoput čovek, s vratom kao u gladijatora i velikm radničkim rukama, koji je godinama živeo u nekoj neobičnoj verskoj sekti, gde su mu, kako se govorkalo, isprali moyak i srce, i zauvek mu oduzeli ljudske emocije. Taj čovek je ušao u košinjac toreadorskim korakom i bacio podrugljiv pogled na sanjive kokoške, raspoređene u nepromenjivom krugu u kojem su provodile svoje monotone živote. Ne znam sta je video u njihovim pogledima. Izleteo je napolje, ovog puta kao klizač na ledu, i zatražio novinarski papir i lepak. Sledećih sat vremena je pravio papirne fišeke da bi kokoškama prekrio glave, kako ne bi morale da gledaju sistematsko ubijanje svojih prijateljica dok budu čekale svoj red. Kad su svim pticama propisno pokrivene, izabrao je prvu nasumice i stavio je ispod ruke. Neko mu je objasnio proceduru: okrenuti šiju za pola kruga i jednim naglim pokretom povući glavu. Tako je i učinio, nakon mnogo oklevanja i dve cigarete, ali ga je izdala snaga pa je, na svoj užas, iščupao kožu sa glave svoje žrtve. Kriknuvši preneraženo bacio je nesrećnicu, koja je trčala bespomoćno mačući krilima u svom poslednjem smrtonosnom ropcu. Da je ne bi više gledao, uhvatio je za noge i tresnuo o zemlju, dok su ostale kokoške letele naslepo s papirnim fišecima na glavama. Naš koljač je izašao iz kokošinjca s krvavom kašom u rukama, zateturao se kao pijan i pao nauzak. Sledećih deset godina više nije jeo ptice. Druge kokoške oslobođene strašne sudbine, umrle su spokojne, od starosti, a neke su bile toliko stare da više nisu imale perja pa su se onako olindrale teturale po dvoroštu. To iskustvo mi je pokazalo da za uzgoj sopstvene hrane potreban poseban karakter.

by Ben Heine