Janet Fitch - White Oleander

by Rachel Querrien

  U julu sam se krstila u Pravom zboru Gospodnjem. Sve jedno mi je bilo cak i to sto to obavlja precasni Tomas, sto je cist laznjak, sto merka Starinu haljinu, sto je skida pogledom svaki put kad bi se red njim penjala stepenicama. Zazmurila sam dok me je nauznak spustao u cetvrtasti bazen ispred zgrade Zbora, a nos mi se napunio hlorom. Zelela sam da duh udje u mene, da me sasvim opere. Zelela sam da sledim bozji plan za sebe. Znala sam kuda cu dospeti ako sledim sopstveni.

 Kasnije smo otisli u crkveni restoran brze hrane, da proslavimo. Nikad niko pre toga nije priredio zabavu u moju cast. Star mi je poklonila Bibliju u belom povezu od skaja, gde je podvukla odabrane odlomke. Od Kerol i decaka dobila sam kutiju pisaceg papira sa golubicom u uglu; na traci u njenom kljunu pisalo je "Slavi Gospoda", ali sam znala da ju je sigurno Star izabrala.Cika Rej mi je dao mali zlatni krstic na lancicu. Iako je smatrao da sam caknuta sto sam se krstila. "Nije valjda da zaista verujes u ovo sranje", sapnuo mi je dok mi je kacio ogrlicu o vrat. Zadigla sam kosu da bi mi zakopcao lancic "U nesto moram da verujem" tiho sam odvratila.

                   Draga Astrid                                                                                                            JESI LI TI SISLA S UMA??? Ne smes se 1) krstiti; 2) zvati sebe hriscankom, ni 3) pisati mi na tom smesnom papiru. Neces zavrsavati svoja pisma sa "preporodjena u Hrista"! Bog je mrtav, zar nisi cula, umro je pre stotinu godina, predao se iz cistog manjka interesovanja, odlucio da se posveti golfu. Vaspitala sam te da imas izvesnog samopostovanja, a sad kazes da si sve to dala nekom Isusu sa cestitke? Bilo bi smesno da nije tako ocajnicki tuzno.

Nemoj se ni usuditi da trazis da prihvatim Isusa kao svog spasitelja, da operem dusu u krvi Jagnjetovoj. Nemoj ni pokusati da me iskupis. Ne kajem se NI ZBOG CEGA. Nijedna zena s imalo samopostovanja nebi ucinila nista manje.

Pitanja dobra i prirode zla zauvek ce ostati jedan od najzanimljivijih filozofskih problema, zajedno sa problemom same egzistencije. Ne prebacujem ti sto se bavis tim pitanjima, samo intelektualnu manjkavost u pristupu. Ako je biti zao znaci biti motivisan samim sobom, biti centar sopstvenog sveta, ziveti po sopstvenim pravilima, onda je svaki umetnik, svaki slikar, svaki originalni um zao. Zato sto se mi usudjujemo da gledamo svojim ocima umesto da blebecemo klisee koje su nam ostavili takozvani Ocevi. Usuditi se na gledanje isto je sto i ukrasti vatru bogovima. To je sudbina covecanstva, motor koji nas pokrece kao rasu.

                           Triput ura za Evu                                                                                                                                                                                      Majka

Molila sam se za njeno iskupljenje. Oduzela je zivot zato sto ju je neko ponizio, narusio njenu sliku o sebi kao Valkiri, nerdjajucoj ratnici. Ogolio njenu jedinu slabost - ljubav. Stoga se osvetila. Tako je lako naci opravdanje, napisala sam joj. Uradila si to jer si se osetila kao zrtva. Da si bila zaista jaka, mogla si da tolerises ponizenje. Samo nas Isus moze ojacati dovoljno da se odupremo iskusenjima greha.

Odgovorila mi je Miltonovim citatom - djavoljom replikom iz "Izgubljenog raja"

Sta se sem bitke gubi?
Nije sve mrtvo; 
nepokorna Volja
spremanje osvete
besmrtna mrznja
i hrabrost;
pokorit se il' uzmac nece